Smisao ništavila? Ne-biće progoni biće. U kakvom su odnosu? Hegel će biće i ne-biće ujediniti samo na temelju konkretnih realiteta. Istinski konkretno jeste Postojeće, sa njegovom suštinom. Sart će zaključiti da su čisto biće i čisto ništavilo jedna te ista stvar. Primjedba je upućena na Hegelovo svođenje bića na značenje postojećeg. Problem je što je biče različito od svih ostalih struktura, jer ono je samo uslov svih struktura i jedan momenat odnosno uslov svih momenata.
Moglo bi se reći da je svaka determinacija u stvari negacija.
“Suprostaviti biće ništavilu kao tezu antitezi – kao što je to Hegel učinio – znači pretpostaviti da su oni logički istovremeni. Na taj način dvije suprotnosti izbijaju istovremeno kao dva termina-granice jednog logičkog niza. Ali ovdje treba obratiti pažnju na to da same suprotnosti mogu da uživaju ovu istovremenost, jer su jednako pozitivne(ili jednako negativne). Međutim, ne-biće nije suprotnost bića; ono je njegova kontradikcija. ”
Sartr, Žan-Pol, Biće i ništavilo, NOLIT, Beograd, 1984. 41. str.
Međutim, u početku je bilo biće da bi potom bivalo negirano. Time Hegel uvodi negaciju u samu definiciju bića. Sa negacijom ovdje postoji igra riječi. Jer, ako biću poreknem sve što sadrži ili ga određuje ono ipak postoji. ne mogu učiniti da ono ne bude.
Krajnje bi se moglo utvrditi da je biće prazno od svakog drugog određenja osim identiteta sa samim sobom, dok je ne-biće prazno od bića – biće jeste, ne-biće nije. Pojam ništavila pretpostavlja prethodno – biće.
Biće utemeljuje ništavilo -progoni ga. Ne-biće postoji samo na površini bića.
©Ana Galić magistar filozofije 