Razgovor o potrebi za filozofskim radionicama

Razgovor je vodila Ivana Mitrović Cvetanović sa filozofom Tanjom Petrović Miljković i doktorkom Milom Šešlijom Neagić osnivačima udruženja Filozofski ogledi.

 

Mila Šešlija Neagić: Udruženje Filozofski ogledi nastalo je inspirisano filozofskim pokretima u Evropi, kasnije u Americi i Kanadi koji su želeli da se filozofija vrati onom ANTIČKOM IDEALU upotrebljive filozofije života, poštujući Epikurov stav da ”Filozofija koja ne nastoji da ljude oslobodi patnje, ne zaslužuje da postoji”. Mnogi savremeni filozofi u poslednje tri decenije od Gerg Ahenbaha, Pjer Adoa, Alan de Botona do Lu Marinofa intezivno rade na promociji praktične filozofije, filozofije života baveći se filozofskim savetovanjima i konsultacijama.

Interaktivne radionice Filozofskih ogleda od učesnika ne zahtevaju nikakva filozofska predznanja, ne služe se tehničkim jezikom i koriste raznovrsne metode radioničarsko-grupnog oblika rada, podstiču diskusije na zadate teme koristeći metod slobodnih asocijacija i dr. Filozofska učenja se koriste u cilju promene načina razmišljanja i sagledavanja svakodnevice, što može biti od pomoći u rešavanju brojnih dilema koje nam život kao takav stalno nameće, i problema današnjeg otuđenog, moralno zbunjujućeg vremena u kome su neka od temeljnih pitanja za pojedinca ”zamračena”. Tako Sokrat može da nas savetuje ako nismo prihvaćeni u društvu, Šopenhauer ako patimo zbog neuzvraćene ljubavi, Niče ako nam je život ispunjen teškoćama…
Evo i kratkog istorijata:
Nemac Gerg Ahenbah 1981. god napušta mesto univerzitetskog profesora i otvara prvu privatnu filozofsku praksu gde koristi filozofska savetovanja u radu sa klijentima. Francuz Pjer Ado1995. izdaje knjigu ”Filozofija kao način življenja” i poziva na rekonceptualizaciju filozofije i smatra da je ”Filozofija izgubila kontakt sa stvarnim životom, ali i relevantnost za” obične ”ljude”, a Alen de Boton u Londonu osniva ”Školu života”. Svakako najpoznatiji savremeni filozof praktičar je Lu Marinof sa popularnim izdanjem ”Platon a ne Prozak”.

Zašto je praktična filozofija u ovom momentu potrebna?
Tanja Petrović Miljković: Pitanje je čega je čovek gladan, a čega sit, u ovim vremenima. Svedoci smo ekspanzije svake vrste površnosti i dominacije praznine. Nude se svakojaki sadržaji  utehe i  instant rešenja za probleme. I ljudi to prihvataju, u očaju, u nedostatku pravih sadržaja… Ali da li je moguće doći do rešenja tako lako i da li je dovoljno pozitivno misliti? Bojim se da nije! Čovek se suštinski nije promenio još od vremena Antike, napor koji je Sokrat morao da uloži da bi svoje savremenike (na Trgovima) ubedio u neispravnost mišljenja i zabluda, isti je i sada u 21. veku. Iznova, i iznova se saplićemo i udaramo u ista mnenja, iste poluistine i neistine… i onda i sada. I sve dok ne postoji pristanak od nas samih za napretkom i otvorenost ka istini, nijedna škola učenja ili učitelj nam ga na silu ne može doneti, ne može da  nas promeni. Pitanja koja sebi moramo da postavimo su i dalje ista: Ko sam ja? Odakle dolazim? Kuda idem? Koji je smisao mog postojanja? Ako se složimo da to nije samo jesti, piti, razmnožavati se… i da je uloga svakog od nas daleko ozbiljnija i važnija od pukog preživljavanja, onda ste vi pravi čovek za praktičnu filozofiju. Praktikovanje filozofije nije ništa drugo do preispitivanje, pre svega, sebe, sveta oko nas i razbijanje predrasuda i okoštalih normi sistema u kojem živimo. To je svojevrstan evolutivni razvoj, koji se ne dešava odmah i sada, gde se ne nude instant rešenja, to je dug i ozbiljan rad na sebi koji vam može doneti veliku i trajnu promenu.

Koja je svrha ovih ogleda?
Tanja: Filozofski ogledi su nastali sa idejom da promovišu vrednosti, da podsete ljude da smo mi bića mogućnosti, ne datosti. Da smo, kako je to Aristotel govorio, bića sa telosom tj. svrhom. A svrha našeg življenja je neprestani rast do samog očovečovljenja, Karl Jung bi to nazvao individuacijom, a Žan Pol Sartr bi rekao da smo mi sami sebi projekat. Ako tako postavimo stvari, onda je jasno da smo u 21. veku anestezirani, kao da je nekom u interesu da nas ubedi da promena nas samih nije moguća. I kada nas mediji, ili već ko, ubedi da je nemoguće bilo šta menjati, a pre svga, da se mi ne možemo promeniti, onda je manipulacija nad nama moguća. Jedan od najznačajnijih filozofa dvadesetog veka Noam Čomski vrlo jasno govori o načinima manipulacije koji se svakodneno vrši nad svima nama. I to jeste posao filozofa da upozoravaju i bude usnulo čovečenstvo. Zato i mi na Filozofskim ogledima insistiramo na svesti da je promena moguća, i da je to najrealnija pojava koju svako od nas može da izvrši i sprovede. Autentičnost mišljenja i bića bi bio neki naš modus vivendi.

Kako se jedan ljekar snalazi u filozofskim terminologijama, u pitanjima koja se dotiču logike, etike, vrednosti, smisla…?
Mila: Filozofija čini mi se objedinjuje interesovanja za telesno, duhovno, intelektualno, emocionalno, kreativno kod čoveka kao nijedna druga nauka, medicina , psihijatrija, psihologija. U istoriji ima puno primera da su se lekari bavili filozofijom a filozofi medicinom, od Avicene , Hipokrata, Jaspersa, Frankla, Junga pa danas do Jaloma, Jerotića kod nas. Savremenik Irving Jalom psihoterapeut egzistencijalističke orjentacije bavi se filozofijom i kroz dela ”Lečenje Šopenhauerom”, ”Problem Spinoza”, ”Kad je Niče plakao”.

Na Medicinskom fakultetu u okviru osnovnih studija izučava se Medicinska etika, filozofska disciplina, a u Kragujevcu Filozofija medicine. Još su antički lekari postali svesni operativne važnosti filozofije medicine, a upravo filozofsko promišljanje medicine navelo je lekara Serapiona (III vek) da se prikloni empirističko-normativnom pristupu medicinskoj dijagnostici i terapiji. Dobitnik Nobelove nagrade, neurobiolog Džon Ekles predložio je da svaki naučnik usvoji Karl Poperove spise iz filozofije nauke kao osnov svog naučnog rada, što navodi na zaključak da bi i lekari morali sa filozofske distance da preispituju epistemološko- operativne i etičke dimenzije svog svakodnevnog rada.

Sada već imate jednogodišnje iskustvo sa filozofskim radionicama. Recite nam koliko su ljudi sa našeg podneblja  otvoreni za promenu  u ovom kontekstu, s obzirom na činjenicu da promena uključuje nikog drugog do njih same.
Tanja: Kada se organizuju predavanja na temu ljubavi, usamljenosti, smisla, sreće,, slobode, odgovornosti… traži se karta više. Zašto? Ljudi  žele da nešto saznaju i to ohrabruje, ali aktivno učešće, dijalog, eventualna promena, preuzimanje odgovornosti za sopstveni život… e, tu počinje problem. Tu se susrećemo sa problemom “ja sve znam” i “nisam ja kriv, krivi su drugi”. Naravno, nije to prisutno kod svih, mi smo imali divna iskustva sa ljudima koji dolaze kod nas, to su ljudi koji su otvoreni, znatiželjni, kreativni.
Bilo je ljudi srednjih godina ali i studenata, čak i ljudi koji su u penziji i koji su i dalje željni znanja i želje da se menjaju. Tema sa kojom smo otvorili naše radionice je tema Ljubavi, počeli smo sa Platonom i Simpozijumom (Gozba), kako bismo pokazali ljudima koliko su filozofi bliski životu i životnim problemima. Filozof novije generacije Alen de Boton se, takođe, vrlo uspešno bavi temom ljubavi, kao i čuveni francuski filozof Alen Badju. Kada smo govorili o smislu bio je neizbežan Viktor Frank, tvorac logoterapije, psihijatar i filozof, čovek koji je postao nadahnuće ljudima širom sveta. Kada je tema bila  sloboda i odgovornosti (one su neodvojive) imali smo čitavu paletu filozofa, zato što je odgovornost  temelj na kojoj se gradi promena. Ukoliko svako od nas ne prihvati  odgovornost za sopstveni život, nažalost, neće moći da ga kreira, nikada neće suštinski da se promeni.

Čini mi se da nam nedostaje samokritika i da na njoj u ovom individualnom smislu treba poraditi. Nisam sigurna da je svest ljudi u potpunosti otvorena za takav napor, utoliko i verujem da imate pune ruke posla.
Tanja: Nikada nije bilo lako, i kada je Sokrat to radio (i platio životom) nije bilo lako. Ali i sada je on autoritet, zar ne? Zato je bio nepokolebljiv i kada je ispijao otrov. Zapravo, htela sam da kažem ovo, ljudi su po prirodi inertna bića, ali među njima se uvek nađu i oni drugi, radoznali kreativci, ljudi koji svet hoće da načine boljim mestom. I oni su uvek u sukobu sa inertnim ljudima kojih je, prirodno, uvek više. Ali ja verujem da mladi ljudi, kreativni, buntovni na dobar način, mogu, prvo, da promene sebe, a onda i svet oko sebe. Gandijeva rečenica: “Budi promena koju želiš da vidiš u svetu”, uvek će biti putokaz za sve  koji žele boljitak.

(Izvor: Put u Art)

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s