Odvojite vremena za čitanje. Jeste, odlično je pogledati Teoriju velikog praska i nasmijati se, malo odmoriti od u se, na se i poda se krilatica, ali – ajmo nešto i pročitati. I ne mora to više biti čak ni knjiga u rukama. Može to biti i ‘onlajn’.
Ovaj put citiram odlomak iz ‘Demijana’, Hermanna Hessea. Koja knjiga vas dodiruje?
‘”Možeš li se još sjetiti Franca Kromera?” upitao je.
Ja trepnuh potvrđujući, pa sam uspio i da se nasmijem.
“Sinkleru mali, pazi! Ja ću morati da odem. Možda ću ti jednom biti potreban protiv Kromera ili inače. Ako me tada pozoveš ja neću više onako grubo dojahati na konju niti ću doći željeznicom. Tad ćeš morati da oslušneš sebe, pa ćeš primjetiti da sam ja u tebi -unutra. Razumiješ li? I jos nešto! Gospođa Eva mi je rekla da ti, ako te ikada snađe nešto loše, dam od nje poljubac koji mi je ona dala za put… Zatvori oči, Sinklere!”
Poslušno sklopih oči i osjetih blag poljubac na usnama na kojima je uvijek bilo malo krvi što se nikako nije smanjivala. A onda sam zaspao.
Ujutru su me probudili. Trebalo je da me previju. Kada sam se najzad sasvim probudio, brzo sam se okrenuo ka susjednom dušeku. Na njemu je ležao neki tuđ čovjek koga nikada nisam vidio.
Previjanje je bilo bolno, sve što se od tada sa mnom dešavalo bilo je bolno. Ali kada ponekad nađem ključ i potpuno siđem u sebe sama, tamo gdje u tamnom ogledalu drijemaju slike sudbine, treba samo da se nagnem nad crno ogledalo i da vidim svoj lik, koji sada sasvim liči na Njega, na Njega, moga prijatelja i vođu.’
Ukoliko mi možete preporučiti dobro štivo, a osim toga i PDF link za preuzimanje, pišite mi na ana.galic.bl@gmail.com.
(foto: s-media, s-media-cache)
©Ana Galić magistar filozofije 
