NOVO IZDANJE U SARADNJI SA ANTIKVARIJATOM RAMAJANA: ŠIFRE TRANSCEDENCIJE Karla Jaspersa

Antikvarijat Ramajana je u saradnji sa Udruženjem za filozofiju i društvenu misao iz Banje Luke objavio drugo izdanje knjige pod nazivom Šifre transcedencije, Karla Jaspersa, a u prevodu prof.dr Miodraga Živanovića.

Pričala sam sa kolegom Gojkovićem o tome kako je došao na ideju da se objavi drugo izdanje, kako je reagovao profesor Živanović na ovu ideju i koliko bliska mu je zapravo ideja transcedencije o kojoj Jaspers piše.

Kako je sve krenulo?

Sve je počelo sa Balkanskim književnim glasnikom – u veoma dobrim odnosima sam bio sa glavnim urednikom za bivšu Jugoslaviju i glavnim urednikom za Bosnu i Hercegovinu, izašli su mi u susret i zajedno smo objavili Osnove vedske književnosti, druge knjige kao Antologija afro-američke poezije, Osnove australijske i novozelandske književnosti… Zbirku eseja Zorana Paunovića, i utom ja pročitam Jaspersa i – ostao sam bez daha.

Jaspersova transcedencija

Knjiga je po meni baš dobra jer daje alternativne poglede na život, da nije sve besmisleno i da nije sve teško, da nije čamotinja, neka depresija, tragedija, kao, mi smo tragična bića i nema dalje. Daje neku drugu perspektivu i mogućnosti.

Jaspers piše o slobodi, konstantno je naglašava, šta je to potraga za slobodom, šta je sama sloboda i da se sloboda može naći u transcedenciji. Mislim da je to jako zanimljivo, pogotovo kako živimo u kapitalističkom društvenom poretku i sve više mi u stvari postajemo robovi. A sad, mislim, da je neka vrsta kulminacije otuđenja, da li zato što je mi proživljavamo, ali zaista jeste. Život je sve teži, sve zahtjevniji, sve skuplji, a sve ostalo se urušava. Sve više energije se ulaže u zaradu, a sve manje u bilo šta drugo – duh, kulturu, umjetnost. To postaje apsolutno marginalno.

Okret ka drugom izdanju

Prvo izdanje je objavio Živanović, ali tog izdanja nema nigdje – ni u jednoj knjižari, ni u Bosni i Hercegovini, a kamo li u Beogradu, Zagrebu i dalje. To je nepravda. Tada sam nazvao Živanovića i rekao – daj da objavimo i drugo izdanje, da bude dostupna ljudima, itd…itd…A meni lično čini ogromnu satisfakciju ostaviti tako nešto iza sebe. Nešto što je stvarno vrijedno. Jer, šta je drugo vrijedno? Puno vrjednije da napravim veliku kuću ili veliki spomenik sebi. Živanović je, kao i uvijek, kao pravi džentlmen galantno odobrio, bez ikakvih nadoknada, i njemu samom bilo je zapravo čudo da nekog uopšte takva jedna knjiga zapravo zanima, te da bi uložio novac u štampanje. Poslao nam je zvanično pismo odobrenja za izdavanje.

Balkanski službeni glasnik je tada zbog bolesti glavnog urednika prestao sa radom, i tada se sjetim našeg Željka Šarića i Udruženja za filozofiju i filozofsku misao, pitao sam ga da li ćeš dati registarski broj za katalogizaciju u biblioteci, kaže, može i to smo tako sredili jako brzo.

Nadam se i novim izdanjima.