SA OVIH 5 TEKSTOVA ZAPOČNITE PISATI I U 2019.

Ciklus od naumljenih sedam, ali na kraju ipak pet tekstova posvećenih pisanju, te zbog čega bi se uopšte trebali latiti pisanja. Mada, ako ćemo poslušati Markesa – ako razmišljaš da li pisati li ne onda je najbolje ipak da ne pišeš… Stoga, u nastavku pročitajte pet tekstova, ako se nalazite u nedoumici – pisati ili ne pisati

 

Za savjet, intervju, mišljenje o nekom radu…kontaktirajte me putem Kontakt stranice na blogu ili jednostavno klikom na: Kontakt.

 

1. ZBOG ČEGA PIŠEM (TEKST 1.): Tri razloga za uzimanje olovke u ruke

 

Jedan od pet tekstova koje posvećujem pisanju.¹  Nedavno su me pitali za poznanika koji objavljuje knjigu – a šta on ima od tog? Pitanje samo po sebi nisam doživjela kao pitanje, pa se nisam ni dala u potragu za odgovorom, ali neka pitanja i bez našeg znanja posadimo negdje u sebi, pa nam odgovori dođu kada smo za njih spremni. Sedam narednih tekstova planiram napisati kako bih očuvala taj kontakt sa unutrašnjim Ja, odnosno kako bih refleksiju na jedan prisniji način zapisala i ustanovila i par pravila koja se tokom vremena ponavljaju, a vrijede kako meni tako i mladom piscu.

Ipak sam pokušala odgovoriti na to krajnje pragmatično pitanje, a opet, možda sam pitanje i potisla jer mi je bilo upućeno od strane jednog ekonomiste, koji je sav život posvetio u računicama, te na osnovu moje spoznaje, a i njegovog priznanja, zaista ne vidi ništa vrijedno u ostvarenjima pa i najvećih djela umjetnosti…

Više u nastavku, klikom na: https://anagalicblog.wordpress.com/2018/09/04/zbog-cega-pisem-tri-razloga-za-uzimanje-olovke-u-ruke/.

 

2. ZBOG ČEGA PIŠEM (TEKST 2.): Kako do prave teme?

 

Svako od nas ima neki milje iz koga je ponikao pa bi bilo najbolje držati se psihoanalitičkih savjeta da sve ono što vas je činilo sretnima u djetinjstvu – to u stvari pokušate da ostvarujete i provlačite tokom čitavog života. E sad, najteži dio jeste sjetiti se – ŠTA JE TO MENE ČINILO SRETNOM KADA SAM BILA MALA, odnosno koja je to oblast koja mene posebno zanima, kako bih se ja njome mogla baviti, odnosno pisati o njoj. Kako ja imam dosta tih zanimanja, kao da sam u najmanju ruku Da Vinči, pomenuću ovu vezanu za knjigu…

Više u nastavku, klikom na: https://anagalicblog.wordpress.com/2018/09/05/zbog-cega-pisem-kako-do-prave-teme/.

 

3. ZBOG ČEGA PIŠEM (TEKST 3.): Trebam li imati koristi od pisanja?

 

Da bih odgovorila na ovo pitanje postaviću drugo – a šta je to korist? I šta je uopšte korisno za mene, danas, u ovom trenutku.

Krenimo od toga da je najvažnije to kako se ja osjećam. Dakle, dok pišem osjećam se dobro. U redu, to je jedan sasvim dovoljan razlog da krenem dalje. Onda razlučujem dublje – osjećam se dobro, ali da li je to dovoljno? Dovoljan razlog da se piše, ali ne i neophodan da se živi. Izađeš iz zgrade i upita te prva komšinica na koju naiđeš – radiš li, ima li išta od posla, pa od čega misliš živjeti, kako ćeš dalje, šta misliš ti u svom životu itd. A ukoliko ste zaposleni, onda pitanja pljušte pogotovo – ma pusti čovječe snimanje na telefon, šta pričaš, kakve su to bilješke, ama šta slikaš non-stop, šta imaš ti da misliš, pišeš i radiš bilo šta od onoga što se ne traži od tebe – de sjedi ISPUŠI JEDNU i tome sl. Nevjerovatno…

 

Više u nastavku, klikom na: https://anagalicblog.wordpress.com/2018/09/08/zbog-cega-pisem-tekst-3-trebam-li-imati-koristi-od-pisanja/.

 

4. ZBOG ČEGA PIŠEM (TEKST 4.): S kim ću sve stupiti u kontakt?

 

Bez ljudi ne možemo. Tu sam lekciju prije nekoliko godina čula i naučila. Možete misliti da ćete sjedeći kod kuće, u svom stanu, u svojoj lijepoj sobici (sa čuvarkućom na prozoru, obično samosažalijevajući sebe ili maštajući da ćete postati novi Hemingvej) zaista dočekati da vam se obistini jedna od vizija kojoj nas uči knjiga Tajna (ko je imao priliku da je pročita): da će vam u poštanski sandučić početi pristizati gomila čekova koje vi samo trebate odnijeti u banku da vam isplate keš.

U redu, maštati je sasvim normalno i bez toga i nema pisanja, ali mnogo važnije je ipak držati se one izanđale rečenice – talenat je jedan posto, 99 je …

VIše u nastavku, klikom na:  https://anagalicblog.wordpress.com/2018/09/11/zbog-cega-pisem-tekst-4-s-kim-cu-sve-stupiti-u-kontakt/.

 

5. ZBOG ČEGA PIŠEM (TEKST 5.): Kad da pišem?

 

Kada me nesanica posjeti da li u jedan, tri ili čak i kasnije ujutru – znam da je vrijeme da pišem. Ili da imam lošu probavu. Ležim u krevetu, a roj misli mi obuzima glavu i san nikako ne ide na oči, koliko god da se ja napinjala, tražila dobru poziciju i sl. Onda ustanem i to što mi je bilo u glavi istresem na A4 potpuno bijelu stranicu otvorenog laptopa. Tako kreću spisateljska putovanja.

Bilješke se već pišu češće. U jednom momentu prevrćem prženice, a ono naiđe dobra ideja – nema druge nego uzeti šta mi je najbliže po ruku, a to je mobilni telefon sa svojim Notes-om i upisujem to šta sam htjela da zapamtim. I da, ne upiši jest jednako – ZABORAVI!…

Više u nastavku, klikom na link: https://anagalicblog.wordpress.com/2018/09/20/zbog-cega-pisem-tekst-5-kad-da-pisem/.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s