NJEGUJMO PISANJE: A po čemu vi pamtite svoje djetinjstvo i koje brige su vas morile?

-Mašo, jesi jela?!

-Nisam, bako. Znaš već da nikada ne doručkujem.

Baka nije mogla razumjeti taj nemar za hranu i zdravlje i čudne navike koje djeca stvaraju dok su na fakultetu. U njeno vrijeme najveća briga je bila ne sjesti na hladan beton i nikada nogom ne stati bosa na pločice u kupatilu.

-Sjetićeš se ti mene kada budeš imala čir na želucu, gastritis i ko zna šta još. Pita stiže za pola sata!

Marija je znala da će se lijepo najesti, a odmah zatim i popiti šolju domaće, jake i slatke crne kave. Baš ono što joj je bilo potrebno ovih dana.

‘Da čujem’, poče Nevena da razgovara, jer je već očekivala da će Maša nešto natuknuti, ali kako joj se nije javila da će doći, znaći da se nešto desilo ili je jednostavno baš danas neka godišnjica ili neki rođendan ili nešto slično što samo žensko srce pamti cijeli život. Nevena je imala iskustva u ljubavi, ali sada nije bila bitna ona nego kako će Maša izaći vesela iz njene kuće.

 

Iz priče Kako će mi reći da ne voli palačinke, koju možete pročitati na https://anagalicblog.wordpress.com/2017/04/04/kako-ce-mi-reci-da-ne-voli-palacinke/, a objavljenu u časopisu KULT na: https://casopiskult.com/kult/krik/kako-ce-mi-reci-da-ne-voli-palacinke/.

 

A po čemu vi pamtite svoje djetinjstvo i koje brige su vas morile? Da li i vas brine isto što i baku Nevenu?

Pridružite se komentarisanju i na Fb stranici Author anagalicblog.