NJEGUJMO PISANJE: Opiši jedan san

Opiši jedan san. Jedan od meni najstarijih snova kojih se sjećam kao djevojčica bio je da liježem u grob i da sam kostur već. A i dan danas ne volim kosture, tačnije ne gledam ih nikad, a kamo li da ih volim, kao i sve ostale nazovimo ih strašne stvari, pa sam zato mišljenja da svim doktorima treba podijeliti po medalju za svakodnevne scene koje ne samo da gledaju nego i proživljavaju na poslu.

Dakle, neka poljana, sve je beživotno, raka me mrtvačka doziva, ja sam već kostur i uvlači me unutra. Čini mi se  da ih ima još, oko mene, mrtvaca, odnosno kovčega sa kosturima, ali samo su kosturi u pitanju, nema raspadljivog mesa ili slično.

Jako ružan osjećaj, tj. raspoloženje je prevladavalo kada sam se probudila, a sanjala sam ga puno puta, pa sam ga se još više bojala jer važi ono ako sanjaš isti san tri puta ostvariće ti se.

Ajde sad vi.

Pišite mi i na Fb stranici Author anagalicblog, a naćićete me i na Instagramu @authoranagalicblog.