Dokle?
Kada sam došla ovde, posle nešto manje od nedelju dana taj isti dečak je pokušao da mi objasni da su “Hrvati naši neprijatelji, ubili su tetkinu babu i uopšte ne razume kako ih tetka ne mrzi”. Rekla sam mu da mi je mama iz Hrvatske, da ja Hrvatsku volim jednako, ako ne i više od Srbije i da verujem da o toj temi može sa tatom da razgovara, ali da ja na žalost ili na sreću nisam prava osoba za taj razgovor.
Nekoliko meseci kasnije, mlađi dečak je odbrusio nekoliko puta za redom starijem da neće da igra sa njim fudbal, jer “fudbal je za Muslimane”. Uz sve molbe i zajedničke pokušaje da otkrijemo šta je time hteo da kaže i otkud mu to, uspeli smo samo da konstatujemo da je čuo da tata ne voli Muslimane. Zamolila sam ga da nikada ne ponavlja i ne smišlja izjave za koje ne zna šta znače jer da to može da bude izuzetno uvredljivo, pa čak i opasno. Mlađi dečak u tom trenutku ima nepunih sedam godina.
©Ana Galić magistar filozofije 