NJEGUJMO PISANJE: Treba li vam – biblioterapija?

Author anagalicblog

Biblioterapija – šta je to? Jeste li se zapitali zbog čega volite toliko puno vremena provoditi u svijetu izmišljenih likova bilo koje priče? Imali ste neku nedoumicu, pa vam je palo na pamet da još jednom pročitate Tvrđavu i vidite šta bi to Ahmet Šabo rekao ili uradio, ili vam pod ruku dolazi Heseova Sidarta pa da vidite ima li ponajprije proticanje svega smisla ili možda neka treća knjiga? Nekako vam to dođe kao terapija, ali ima li tu riječi o ozbiljnijem medicinskom tretmanu? Poslušajmo.

 

ISTORIJA POJMA

Biblioterapija nije nov pojam

 

Termin biblioterapija kao umjetnost korištenja knjiga u pomaganju ljudima da riješe probleme sa kojima se suočavaju  – prvi put je u upotrebi 1916. godine od strane Samuela Crothersa. Biblioterapija je kao program bila uobičajeno spojena sa medicinskim školama i bolnicama.

Godine 2007. filozof Alain de Botton je postao suosnivač Škole života (detaljnije klikom na: https://www.theschooloflife.com/) u Londonu sa ciljem razvijanja emocionalne inteligencje putem kulture.  To je uključivalo i biblioterapijski servis, sa biblioterapeutima Ella Berthoud, Simona Lyons and Susan Elderkin koje su nudile  lice-u-lice ili Skype odnosno telefon sesije kako bi istražili vašu povezanost sa knjigama i probleme koji vas pritiskaju (od tuge, anksioznosti ili depresije zbog penzionisanja ili promjene posla, do želje da se pronađe više smisla u životu).

Oni vam tada propisuju listu knjiga koje će vas obogatiti i inspirisati i govore vam o vašim posebnim problemima.

E sad, treba biti toliko načitan i toliko dobar poznavalac duše i svih njenih manifestacija da bi se obreo u ovom poslu. Neko je rekao da se ne može? Može, itekako.

U stvari se propisuju sljedeće oblasti: filozofija, poezija i knjige kreativnog pisanja, odnosno novele, tj. kratke priče  – one su ipak najčešći izbor.

 

RADNJA PRIČE

Terapeutsko dejstvo

 

U stvari je tu riječ o nekoj vrsti katarze, tj. pročišćenja. A ako naš omiljeni lik ima sretan kraj, onda ćemo ga imati i mi. Poistovjećivanje sa prolaskom kroz težak period našeg lika će i nama dati snage kada se susretnemo sa nekom poteškoćom u stvarnom životu.

Mnogi se pitaju zašto čitati kada postoje filmovi sa istom radnjom? Ali dok čitamo naš um i naša mašta su angažovaniji. Tu je i faktor zamišljanja nas samih u poziciji likova koje pratimo, a osim toga film ide prebrzo za bilo šta što tokom čitanja sami možemo da stvorimo – mjesto, vrijeme radnje, ili zvukovi.

Tako da ako trebate savjet ili pomoć oko nekog pitanja ili problema u važem životu, ne birajte psihologa ili psihijatra – sjetite se knjiga i čovjeka koji bi vam mogao dati dobar savjet za čitanje, baš onaj koji će vam pomoći da sagledate situaciju iz drugog ugla i doslovno vas spasiti.

Za naredni rođendan tražite biblioterapijsku sesiju (kao i novac da kupite knjige koje vam preporuče!).

 

Pišite mi i na Fb stranici Author anagalicblog, a naćićete me i na Instagramu @authoranagalicblog.

6 thoughts on “NJEGUJMO PISANJE: Treba li vam – biblioterapija?

  1. Ја више немам толико времена за читање као некад, али у средњој школи сам књиге просто прождирала. Рецимо, била сам у стању да крими трилер Харлана Кобена од 400 страна прочитам за једну ноћ.

    Liked by 1 person

    1. E to je već poznavanje literature. Biti dobar biblioterapeut znači poznavati žanrova i žanrova a lijepo je jednom rekao moj otac – samo kad bih cijeli život čitao i boravio u biblioteci samo jedan mali djelić bih zagrabio od svega što je ikad napisano. Bila sam mala da bih shvatila šta je rekao pa sam ga pogledala čudno, ali sada ga itekako razumijem. Samo izuzetno dobra djela nas namame da ih iščitamo u dahu ili ona koja se u potpunosti poklapaju sa našim mentalnim sklopom.
      Pozdrav,

      Like

  2. Nedavno sam ponovo pročitala Galeba Džonatana Livingstona…nekada je on imao jedno a sada potpuno drugo značenje za mene. Ali osetila sam mir i bila ispunjena nekom srećom. Kao što je napisala bakaŠtrumpf – nekada sam se takmičila sa drugaricom koja će više knjiga uzeti iz biblioteke. Sada čitam polako i nekako mi se štiva “sama nameste” i ona mi jesu terapeutska u tom momentu.

    Liked by 1 person

    1. Danas je takva vrsta terapije i imenovana, a nekada kada sam sama sebi rane zacjeljivala samo knjigom i odgovore na zivotnim raskrsnicama tražila kroz pjesnika i pisce, sve se to činilo tako neobičnim, nestvarnim. Učimo cijeli život…

      Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s