NJEGUJMO PISANJE: Neke stvari su tada možda nepovratno prepukle u meni

Author anagalicblog

Šta meni znači odrednica Filozofkinja, spisateljica, blogerka?

FILOZOFKINJA – mišljenje,

SPISATELJICA – osjećanje i

BLOGERKA – komunikacija.

Početkom ove godine sam pokrenula svoj 365-ni zadatak da vam pišem svaki dan (hashtag #njegujmo_pisanje), jer kao što rekoh blog platforma mi služi najviše za komunikaciju, pronaći srodne duše sa kojima ću razgovarati o onome što nam zaokuplja pažnju tog momenta ili inače, a jedna od osnovnih svrha zadatka je bila terapijsko pisanje. Ostali tekstovi su različitih usmjerenja, ali #njegujmo_pisanje su baš ovome posvećeni.

Zbog čega vam ovo govorim?

Bilo bi lažno i glupo reći da će mi 365 dana u godini sve biti potaman, bez ikakvih turbulencija. Ovih dana upravo se desilo nešto za mene emotivno veoma strašno. Pala sam u dubinu svojih emocija i ronila do te mjere da sam stajala nepomično na dnu i samo prestala sa svim što radim inače. To se dešava znate, i to je u redu. Isto tako nema smisla da bježim od sebe i da glumim nešto. Ni sebi ni vama.

Prije pet godina, 01. marta 2014. godine moja majka se nakon teške bolesti upokojila. Imala sam mnogo padova u životu, psihički veoma iscrpljujućih jer sam veoma osjećajna, ali ovo je bilo na rubu. Moj život je zastao u periodu od 2011. godine kada sam se morala vratiti u Gradišku te preuzeti odgovornost za neke stvari, između ostalog, ako nemaš novaca da se školuješ, prekida ti se školovanje, a tada nisam uspjela naći posao u Bl; pa sve do 01. marta 2014. godine kada sam prekinula borbu za majčino ozdravljenje.

Prije majčine smrti imala sam padove poput – neuspjeha na studiju Arhitekture, u onom kafiću gde sam radila pa su me pokušali i silovati o čemu sam govorila u Zabranjenom forumu…to se poklopilo u isto vrijeme…beznadežne godine dana nakon odustajanja od arhitekture te druge šanse kada sam upisala svoju filozofiju. Momaka takođe je bilo, nisam se tu proslavila, nisu bili pravi, nego nešto što sam ipak otkačila od sebe – opet, mnogo se vezujem za ljude pa me boli kada raskidam bilo kakve veze – tu su bile i zaruke, nakon čega sam baš bila potpuno skršena, jer nije bilo tu riječi da nema ljubavi nego je bilo riječi o kocki sa kojom ja ne stanujem u istoj kući; onda ide moja filozofija pa oporavak na tom planu, pa velika borba da sve to izguram jer zaista nisam imala novca ni za jednu kavu osim one u bifeu ponedjeljkom kada je bila besplatna na starom faksu, tamo gdje je sada ANURS; pa su stigle stipendije, jedna, druga, pa posao u kopirnici, pa završetak studija; pa sakupljanje para od strane ljudi koji me vole da nastavim svoje studije, jer moji roditelji nisu to mogli; pa onda zastoj u 2011. i povratak u Gradišku gdje apsolutno sav moj život staje u trenu – počinjem da čistim stubište nakon nekog vremena i tu sam ostala naredne dvije i pol godine, dok nisam počela raditi u vrtiću; ali nakon majčine smrti i u toku njene bolesti neke stvari su tada možda nepovratno prepukle u meni, neke koje su bile naivne, a tiču se povjerenja u ljude, u smisao života, čime se ne ponosim.

Svi trenuci naše borbe, naših zadnjih snaga da se ona digne na noge kada je bila odustala, pa sve do zadnjih sedam dana kada sam bukvalno izašla iz stana jer nisam više mogla izdržati…Sve to se kao bumerang vraćalo zadnjih desetak dana a u petak me je tako jako treslo, da sam bar desetak puta počela plakati na zubarskoj stolici dok sam čekala da mi zub utrne za obradu.

A ako mislite da se život samo tako nastavi nakon toga, e tu se varate. Tek tada sam se borila za sebe da ja nastavim normalno da živim. Jer sam bila na korak do monašenja.

Jako je teško. Hvala vam dragi čitaoci, na pažnji. Budite jaki, nadam se da ćete sve prebroditi u svom životu i nastaviti dignute glave. Jer nikome ne vrijedite šuplji, a tada najmanje vrijedite sami sebi.

Pisanje mi daje snagu da nastavim dalje, vjerovali ili ne.

Pišite mi i na Fb stranici Author anagalicblog, a naćićete me i na Instagramu @authoranagalicblog.

6 Comments

    1. Fotografije iz manastira su prelijepe, ova Bogorodična ikona je veoma lijepa, Iverska, pred njom mi se plače. Nema zaista mudre riječi ovdje, nego treba zaćutati kako nam je savjetovao Vitgenštajn.
      Živjeti se mora, u pravu ste.
      Hvala vam Siniša.

      Liked by 1 person

      1. Не знам знаш ли причу о тој икони….” Када су спасили икону из мора пренели су је у Саборни храм манастира…сутрадан икону нису нашли на оном месту где су је ставили, већ су је открили изнад манастирске капије.”..три пута се то понављало, а онда се Пресвета јавила преподобном Гаврилу и рекла : ” Иди у манастир и реци монасима да ме више не искушавају. Нисам због тога досла да бисте ви мене чували, већ да бих ја чувала вас…догод моја икона буде у вашој обитељи дотле це благодат Сина мога бити са вама…” само ти пиши и не брини.Има ко нас чува.

        Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s