NJEGUJMO PISANJE: Budala kupuje cipele (Priča br. 6)

Šesta po redu stara kineska priča govori o zaista nepromišljenim potezima sa kojima čovjek može samog sebe sabotirati, ako se ne izmakne i pogleda na stvar malo šire. Pa da čujemo:

Budala kupuje cipele

Budalast čovek nameravao da ode u grad i kupi nove cipele. Pre nego što je otišao da ih kupi uzeo metar i izmerio stopalo. Zatim je ubrao stabljiku pirinča i na njoj zabeležio meru. Međutim, u žurbi da što pre stigne u grad zaboravio stabljiku kod kuće. Stigavši u grad ušao je u prodavnicu cipela i dok je od prodavca tražio da mu pokaže cipele tražio je meru u džepu ali nije mogao da je nađe pa je rekao:

-Zaboravio sam meru pa ne znam koju veličinu da kupim. Vratiću se kući da je donesem.

Otrčao je kući po meru a onda ponovo pohitao u grad. Za odlazak i povratak mu je bilo potrebno mnogo vremena, tako da je, kad se vratio u grad, već bilo kasno i prodavnica cipela bila je zatvorena. Tada ga neko upita:

-Da li si kupovao cipele za sebe ili za nekog drugog?

-Za sebe – odgovori luckast čovek.

-Pa zar tvoja stopala nisu na tvom telu? Zar ti je bila potrebna mera?

 

Analiza:

Budalast čovjek

U startu se definiše kakav je čovjek o kojem je ovdje riječ pa ti priča trebala i proteći u tom jednom “budalastom” tonu, kao neka komedija, komični fim kada bismo gledali danas. Jer sve vezano za takvog čovjek u startu piše propalo.

Žurba

Još jedna karakteristika budalastih ljudi jeste žurba. Ako se igdje cijeni sporina kretanja, meditacija i samospoznaja, onda je to upravo Istok, Kina i sve vezano za njihove vrste religija, kao nekog načina života. Ovdje se žurba upravo podcrtava kao nešto svojstveno budali. Što nije na odmet primjetiti ni kod nas danas, koji bi onda svi bili veoma budalasti ljudi.

Cipele

Zašto baš od svih stvari cipele? Možda je pripovjedač sasvim slučajno odabrao baš ovaj prizor i scenu iz života budalastog čovjeka, ali ako okrenemo na drugu stranu, onu gdje nema slučajnosti, cipele govore o nekom putu, napretku, budućnosti, budućim koracima koje treba preduzeti u životu. Za budalastog čovjeka budućnosti i napretka nema. Na žalost.

Knjiga naziva ZMIJA U ŠOLJI/Stare kineske priče (1992), Izdavača Srpska književna zadruga, u Beogradu, tiraža 1000 komada, (prevod Ada Zečević, Mirjana Đurđević) je knjiga koju sam nabavila sad kad sam bila u Novom Sadu.

Pišite mi i na Fb stranici Author anagalicblog, a naćićete me i na Instagramu @authoranagalicblog.