ANA GALIĆ U RUBRICI MOJA BANJALUKA: Grad mogućnosti

Banjaluka/ subota, 06.april 2019/www.blic.rs

Za Grad Banjaluku me uvek najpre vezuju mogućnosti. Ovde imate mogućnost da studirate, da radite, da stičete dodatna znanja, prekvalifikacije, dokvalifikacije, da pohađate kurseve, radionice, volontirate, stičete plaćene prakse u inostranstvu i tome sl. Za osobe koje mnogo polažu na lični rast i razvoj Banja Luka je zaista mesto koje će ih iščupati od manjih sredina i dati im odskočnu dasku za dalje delovanje da li u smislu upoznavanja ljudi koji će vam omogućiti da radite ono što volite, ili da se osposobite da pa odete dalje, u inostranstvo.

Meni je uvek najdraža bila kulturna scena Grada Banja Luka, mnogo umetnika, muzičara, slikara i književnika, po čemu se Banja Luka u odnosu na druge gradove zaista izdvaja. Banski Dvor sam redovno posećivala dok sam bila student i to su momenti koje mene lično zaista čine sretnom.

Osim toga dopada mi se dolazak turista koji prepoznaju znamenitosti Grada Banjaluka, pa tako žele i da kušaju ćevap, vide Ferhadiju ili odu na Kastel, pogotovo ako ima neko dešavanje, odnosno ako su malo spremniji da odu na Banj brdo i do kanjona Vrbasa.

Dolazak stranaca bi trebalo iskoristiti tako što ćemo ulagati u i dodatnu edukaciju zanimanja, struka i poziva i na stranim jezicima i time privlačiti i donatore odnosno sponzore da ulažu i u naše ostale kapacitete, ne samo turističke, niti samo u golu, nekvalifikovanu radnu snagu. Dakle, da nam se mladi i ambiciozni ljudi već na osnovnim studijama osposobe za obavljanje poslova i na jednom od stranih jezika. Pored toga, ulaganje treba raditi i na ličnom nivou – vrednosti koje danas plasiramo putem skoro svih popularnih društvenih mreža obično nam srozavaju bilo kakvu želju da se mi zaista i bavimo bilo čim drugim osim praćenjem nekih opštepopularnih emisija koje imaju najveću gledanost a u kojima se promovišu samo površne i materijalne stvari, čime sebi u startu odsecamo šansu da živimo autentično.

Volela bih da se više pozabavimo samima sobom. Možda ste čuli i za izreku, a neko će reći i kletvu – dabogda se zabavio sam o sebi, međutim, ne u tom lošem smislu, nego da se ljudi ipak malo više “skruže”, da pokušaju na kraju dana da razmisle čime bih ja to mogao doprineti da ovaj svet, ovaj grad ili moja zajednica budu bolji. Na kraju, jedino bih voljela da se ljudi vole, a onda će i ostalo doći na svoje.