Ono do čega mi je stalo je sam proces mišljenja. Kada imam to, onda sam lično veoma zadovoljna. Ako onda uspem da to adekvatno izrazim i na papiru, takođe sam zadovoljna. Pitate me za uticaj. To je – ako smem da budem ironična – muško pitanje. Muškarci uvek strašno žele da deluju i utiču; ja to donekle posmatram sa strane. Da li ja delujem? Ne, ja želim da razumem. I ako drugi ljudi u tom smislu razumeju ono što sam razumela i ja, to me čini zadovoljnom.
U potpunosti ispisan transkript TV emisije “Zur Person”, u kojoj je gošća 20. oktobra 1964. godine bila filozofkinja Hannah Arendt, a razgovor u emisiji je vodio Günter Gaus. Tekst prevela Hana Ćopić.
( YouTube snimak ovog razgovora sa titlovima na engleskom pogledajte na dnu transkripta. )
Gospođo Arent, vi ste prva žena gost u ovoj seriji portreta, i to žena sa po opštem mišljenju izrazito muškim zanimanjem – filozofkinja. Posle ove uvodne napomene, prešao bih na prvo pitanje: Smatrate li svoju ulogu u krugu filozofa, uprkos priznanju i poštovanju koje vam se ukazuje, nečim posebnim, ili time dotičemo problem emancipacije žena, za koji kažete da za vas ne postoji?
Bojim se da ipak prvo moram da uložim protest. Ja ne pripadam krugu filozofa. Moj poziv – ako se o tome još uopšte može govoriti – jeste politička teorija. Nipošto se ne osećam kao filozofkinja. Niti mislim da sam primljena…
View original post 5,909 more words
©Ana Galić magistar filozofije 