GALIĆ ZA BLIC.RS Čoveku treba istančan ukus i duh za umetnost

Piše: Andrea Aleksić

Izvor: Blic rs

Tema o kraju umetnosti povezuje se svakako sa krajem bilo čega, a naši lični problemi, kao i društveni u svakom trenutku mogu se poistovetitiupravo sa nekim krajem.

Reči su Ane Galić, predsednice Udruženja za promovisanje kulture i mišljenja “Sofia”. Kako ona kaže, to da li dolazi ili je došlo do kraja umetnosti, odnosno okončanja “svih velikih priča”, pogotovo sa postmodernom, tek ćemo videti.

Sofia kafe održava se danas u piceriji “Verdi” preko puta Gimnazije, sa početkom u 19 časova. Na temu predavanja četvrtog Sofia kafea – “Kraj umetnosti” govoriće doktorica sa Univerziteta u Sarajevu dr Lamija Neimarlija.

-Kako se neimarlija specijalizovala za oblast estetiku, sasvim logičan odabir teme i jeste “Kraj umetnosti”, s obzirom da se i u opštoj filozofiji stalno provlači tema o kraju filozofije, odnosno njenoj smrti, a tema je svakako pitka i široj čitalačkoj publici. Naime, cilj filozofskog kafea jeste dijalog kako stručnih poznavalaca tako i svih ljubitelja mudre reči – rekla je Ana Galić.

Ideja o kraju umetnosti je opšte mesto ili “cliche” u filozofskoj literaturi. Predavanje je posvećeno temi kraja umetnosti te kako je artikulisana u delima G.V.F. Hegela te Artura Dantoa. Reč je o dve značajne rasprave o položaju umetnosti u periodima njene krize, u prvoj polovini 19. te krajem 20 veka.

Danas doživeti umetnost u vreme šunda i kiča, kako Ana kaže, jako je teško.

-Čoveku ponajpre treba istančan ukus i duh koji će biti spreman za takvo nešto, za što je opet potrebno ništa drugo do li vreme. Vreme i obrazovanje, odnosno vaspitanje, a vremena danas nemamo nizašta, pa čak ni za razgovor sa sopstvenim detetom o tome je šta je dobro, a šta loše. Osim one notorne – ustajao, jeo spavao – sve ostalo gubi smisao. Razbibriga, dokolica i tome slično danas, nažalost, ne služi da bi se učila enciklopedija pitanja “1000 zašto, 1000 zato”, nego da bi se pratile vesti sa najnovijih i to plaćenih, “njuzfidova” starleta, javnih ličnosti i ostalih “plaćenih” zanimanja. Kako smo zaista počeli da živimo pod krilaticom “Vreme je novac”? Ne postoji vreme određeno za bilo šta drugo osim za sabiranje novaca. Na koji način? To je već neka druga priča – objasnila je ona.

Nakon prvog ciklusa Sofia kafea, koje je Udruženje “Sofia” planiralo za ovu godinu sledi pauza tokom leta. Posle pauze u Sofia kafeu mr Miroslav Galić i mr Željko Šarić održaće predavanje i predstaviti prevod knjige “Ozbiljno shvatanje Darvina” Majkla Ruza.

-Ljetnja pauza će nam svima poslužiti za odmor, jer se radilo naporno tokom zadnjih meseci. Onda ćemo nastaviti sa već pripremljenim predavačima kako banjalučkim tako i šire, sve do kraja godine – dodala je Ana te izrazila zadovoljstvo odzivom i interesovanjem za Sofia kafe.

-Odziv i interesovanje za Sofia kafe je u skladu sa našim pozivom vrlo dobar. Ne mogu se staviti ruke na oči i ne videti da društvo itekako kreira atmosferu, ali i same mogućnosti ostvarenja i zaposlenja jednog kako starijeg tako i mlađeg profesora filozofije. U skladu s tim, razumljiva je i apatija među starijim kolegama, odnosno preusmjeravanje i prekvalifikacija mlađih kolega na zanimanja od kojih će moći zaraditi za golu egzistenciju – rekla je ona.

RASPRAVA O POLOŽAJU UMETNOSTI

Hegelov pristup umetnosti valja se sagledati uvažavajuće principe njegove idealističke filozofije te složeni i osebujni prikaz razvoja umetnosti koji nudi u svojoj Estetici. Artur Danto nudi interpretaciju Hegelove teze o kraju umetnosti u kao što i sam primećuje, sasvim drugačijem intelektualnom kontekstu u odnosu na onaj u kojem je nastajalo Hegelovo stanovište. Tu se tezom o kraju umetnosti umetnosti i njenom postajanju filozofijom tumači pluralizam u umetnosti s kraja 20. veka. Iščitavanje Hegela u novom kontekstu, međutim, nije uzelo u obzir nedostatke i neusklađenosti u njegovom pristupu umetnosti. Naposletku će biti pokazano u kojem smislu teza Artura Dantoa, umetničkog kritičara i dobrog poznavaoca umetnosti, predstavlja značajnu dijagnozu stanja umetnosti u poslednjim decenijama prošlog veka – objasnila je Neimarlija.

Moj rad možete podržati putem sljedećih društvenih mreža: