Број: 07.041/052-8924-1/21
Датум: 23.03.2022. године
УДРУЖЕЊЕ ЗА ПРОМОВИСАЊЕ КУЛТУРЕ И МИШЉЕЊА СОФИА
ЦАРИЦЕ МИЛИЦЕ 58
БАЊА ЛУКА
ПРЕДМЕТ: Одговор, доставља се
Поштовани,
Министарству просвјете и културе упутили сте допис којим достављате приједлог да се Ана Галић, предсједник Удружења за промовисање културе и мишљења Софиа, уврсти у тим за Реформу образовања, те приједлог да се у наставне планове и програме у Републици Српској уведе нови наставни предмет – Критичко мишљење.
С тим у вези, од Републичког педагошког завода затражили смо мишљење о приједлогу и могућностима за реализовање истог.
Мишљење Републичког педагошког завода вам достављамо у прилогу овог дописа, како бисте се са истим упознали и планирали даље активности.
За све даље активности по питању укључивања у тим за Реформу образовања, можете се обратити Републичком педагошком заводу.
С поштовањем,
МИНИСТАР
др Наталија Тривић
Достављено:
1. Наслову;
2. У архиву.
Број: 07/2.01/032-614-60/22
Датум: 16.02.2022. године
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЈЕТЕ И КУЛТУРЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Предмет: Мишљење, доставља се
(веза ваш број 07.041/052-8924/21)
Поштовани,
Обратили сте се Републичком педагошком заводу за мишљење и приједлог поводом обраћања Удружења за промовисање културе и мишљења Софиа и приједлога да се Ана Галић, предсједник овог удружења уврсти у тим за реформу образовања, као и да се у наставне планове и програме у Републици Српској уведе нови наставни предмет Критички мишљење. У прилогу сте доставили појединачне молбе Удружења Софиа (Ане Галић, Неле Лазић Пилиповић, Ламије Неимарлија, Мирослава Галића и Марка Бачановича) којима се изражава подршка наведеним приједлозима. Саставни дио прилога је чланак чији је аутор Ана Галић на тему Увођење критичког мишљења у наставни плана и програм средњих школа као самсоталног наставног предмета, Годишњи план наставног градива на ставни предмет Увод у критичко мишљење, као и списак питања по одређеним темама релевантних за предмет.
Као што вам је познато Републички педагошки завод је у претходном периоду привео крају активности везане за израду наставних планова, те је у текућој 2022. години акценат на изради наставних програма за све нивое образовања за које то није урађено у претходном периоду. Када је у питању ангажовање Ане Галић у реформским процесима у области образовања, самтрамио да је учешће младих стручњака од великог значаја, те да они својим знањем и енергијом могу дати велики допринос изради квалитетних наставних програма. Стога веома цијенимо њену заинтересованост да се укључи и да свој допринос унапређењу образовања. Међутим, морамо да констатујемо да је Ана Галић изоставила да наведе у ком смислу, у овој фази, види свој могући ангажман у реформским процесима или у оквиру ког стручног тима би њене компетенције највише дошле до изражаја. Пошто су активности на процесу формирања Стручних тимова за ову календарску годину завршене и задужења чланова дефинисана, сматрамо да се Ана Галић може активно укључити у реформске процесе у наредној години.
Познато вам је да Републички педагошки завод периодично одговара на различите иницијативе за увођење нових наставних предмета у наставне планове и програме средњих школа. У исто вријеме веома су изражени захтјеви, прије свега родитеља, али и стручњака из области образовања за смањењем оптерећења ученикау погледу броја наставних предмета и њихове заступљености у наставним плановима. Због тога је веома захтјевно вршити процјену оправданости увођења новог наставног предмета на основу једног стручног рада и наставног програма који је заснован на попису наставних тема. Аутор иницијативе наводи да би се наставни предмет (у приједлогу годишњег плана и програма он се назива Увод у критичко мишљење) изучавао експериментално током једног семестра, тачније полугодишта. Аутор не даје приједлоге за евалуацију новог програма, нити временски рок у кме би се програм експериментално проводио, као ни разреде у којима би примјена програма била најефикаснија.
Неспорна је чињеница да је критичко мишљење кључна вјештина за доношење одлука, сналажење у различитим ситуацијама, као и за рјешавање проблема. Само особе које посједују способност критичког мишљења могу дати пуни допринос развоју заједнице, односно друштва и унаприједити своје пословно окружење. Пошто је образовање у савременим условима, усљед великог броја лако доступних информација, подложно промјенама, важно је оспособити ученике за њихову критичку процјену у процесу кориштења. У поступку поучавања ученика критичком мишљењу разликују се два приступа (Шварц и Паркс) при чему први подразумијева паралелно учење садржаја предмета и вјештина критичког мишљења, док се код другог вјештине критичког мишљења подстичу индиректно (без да се ученицима било шта о томе говори). Можемо стога да закључимо да увођење посебног предмета Критичко мишљење/Увод у критичко мишљење не представља прихватљив модел којим ће ученици успјешно овладати вјештинама критичког мишљења. Убијеђени смо да ћемо на адекватан начин подстицати и развијати вјештине и способности критчког мишљења код наших ученика само уколико то будемо радили интердисциплинарно, односно кроз све наставне предмете.
Важно је нагласити да су носиоци свих промјена у образовању и креирању нових приступа у реализацији наставе, просвјетни радници, те је стога од кључне важности да они посједују способности критичког мишљења, како би је примјењивали у раду са ученицима. Републички педагошки завод је у претходном периоду, реализовао низ обука за наставнике међу којима је значајно мјесто заузимала и тема критичког мишљења. Мислимо прије свега на обуке у оквиру Развоја животних вјештина, затим пројекта ТАБЛА, Школе за 21. вијек, гдје су наставници били у прилици да се путем пленарних предавања упознају са значајем критичког мишљења, а кроз радионичарски рад да стекну практичне вјештине за њихову примјену. Цијенимо да ће и у наредном периоду такав облик обуке бити од великог значаја, те је због тога наведена тема уврштена у Приједлог каталога тема за стручног усавршавања васпитно-образовних радника предшколских установа, основних и средњих школа Републике Српске. Сматрамо да се кроз мешупредметни приступ у образовном систему могу постићи најбољи резултати у јачању компетенција ученика у области критичког мишљења.
На основу свега наведеног мишљења смо да Ана Галић моте дати допринос реформским процесима у наредном периоду и предлажемо да се кандидује као реализатор неке од планираних обука на тему критичког мишљења.
С поштовањем,
Директор
Др Предраг Дамјановић
Достављено:
1. наслову
2. а/а
ПДФ документ можете погледати и преузети у наставку.
Ana Galić magistar filozofije 